Celijakija je bolest koja se u najvećem broju slučajeva skriva iza simptoma drugih bolesti i nije je lako prepoznati. Kod male dece se češće uočavaju problemi digestivnog trakta i slabije napredovanje. Kod odraslih simptomi mogu se javiti: umor, anemija, depresija, dermatitis herpetiformis…
Celijakiju treba shvatiti ozbiljno jer može biti okidač i za neke mnogo ozbiljnije bolesti.
Kako se medicinski dijagnostikuje spremili smo Vam u nastavku.
Često se dešava da Vi prvi posumnjate da Vam neko pecivo ili jelo smeta, što kasnije povezujete da je zajednički sastojak u svim obrocima bilo brašno. Svakako prenesite Vašem lekaru opšte prakse i ako doktor deli istu sumnju na ovu bolest uputiće Vas na davanje laboratorijskih analiza i gastroenterologa. Laboratorijskim serološkim testovima se dokazuje postojanje antitela u krvi.
Antitela na tkivnu trasglutaminazu su bitna kod asimptomatskih oblika bolesti. U praksi se mogu koristiti i antitela na glijadin (kod dece mlađe od dve godine), kao i endomizijalna antitela. Koncentracija transglutaminaznih antitela je srazmerna stepenu oštećenja tankog creva, ali treba imati u vidu i mogućnost lažno pozitivnih rezultata ukoliko pacijent ima još neku autoimunu bolest (autoimuni hepatitis, dijabetes tip 1).
Da bi se potvrdila konačna dijagnoza neophodno je uraditi endoskopsku biopsiju sluznice tankog creva (EGDS Esofagoduodenoskopija). Ovom procedurom se utvrđuje stepen oštećenja resica tankog creva i imperativ je u dijagnostici.
Celijakiju treba shvatiti ozbiljno jer može biti okidač i za neke mnogo ozbiljnije bolesti.
Gastroenterolog može zatražiti i genotipizaciju ( HLA-DQ2 / HLA-DQ8 alela ) ukoliko na osnovu rezultata predhodnih testova nije mogla da se jasno postavi dijagnoza. Genotipizacija se radi i kod užih članova porodice obolelog od celijakije da bi se utvrdilo da li su i oni nasledili genetsku sklonost ka celijakiji sa fokusom na decu obolelog. Kako to izgleda u praksi opisaćemo u jednom narednom textu.
Najbitnija stvar za pacijenta je da bude obavešten da sve do završetka dijagnostičkog postupka nije dobro izostavljati gluten iz ishrane jer se mogu dobiti lažno negativni rezultati.
Već nakon par nedelja nakon isključenja glutena iz ishrane kreće poboljšanje kliničke slike pacijenata. Nakon nekoliko meseci se ponavljaju serološki testovi (analize krvi) i biopsija (EGDS) da bi se potvrdilo da je došlo do regeneracije tankog creva.