Svaka osoba koja živi život bez glutena veoma dobro zna šta je celijakija. Radi informisanja čitaoca koji su po prvi put na našem sajtu, ukratko, Celijakija (glutenska enteropatija) je hronična gastroenterološka bolest koju odlikuje nepodnošenje glutena, belančevina pšenice, ječma, raži i zobi. Celijakiju karakteriše oštećenje sluzokože tankog creva, a najčešće se razvija kod osoba koje imaju genetsku predispoziciju za dobijanje ove bolesti. Simptomi ove bolesti su još i česti bolovi ili nelagoda u stomaku, učestalo crevno pražnjenje, anemija, osteoporoza, dermatitis…
Bakterija Helicobacter pylori je česta pojava kod osoba sa celijakijom
Helicobacter pylori je bakterija koja se može naći u donjem delu želuca i prouzrokovati hronično zapaljenje želuca (gastritis), čir na dvanaestopalačnom crevu i nešto ređe, kancer želuca. Helicobacter pylori se najčešće dobija iz hrane tretirane pesticidima ili konzumacijom zagađene vode. Simptomi infekcije ovom bakterijom su neprijatnost ili bol u gornjem delu stomaka, nadutost, mučnina ili povraćanje, tamna stolica i anemija.
Ova bakterija se može dijagnostikovati preko testa krvi, stolice ili zadaha kao manje invazivne metode, a najčešće se kod celijakičara dijagnostikuje prilikom gastroenteroduodenoskopije i uzimanje isečka sluznice tankog creva.
Testiranje se preporučuje svima sa čirom na želucu.
Prema manjem istraživanju iz 2016g, Univerziteta Sapienza, Rim, Italja na uzorku od 18 odraslih pacijenata, 50 % su imali pozitivan nalaz na Helicobacter pylori.
„Nedavno je podignuta prava debata o ulozi infekcije Helicobacter pilori (HP) u Celijakiji: neki autori izveštavaju o vrlo visokim histološkim ili serološkim dokazima HP infekcije kod pacijenata sa celijakijom (čak 82% nelečenih i 95% lečenih pacijenata),mada podaci mogu takođe biti neskladni.“
Konkretno, za HP se sumnja da utiče na upalne i imune reakcije takođe u tankom crevu, što dovodi do pojave enteropatije povezane sa glutenom, što se može preokrenuti iskorenjivanjem HP. Neki autori sugerišu da bi infiltracija limfocita želučane sluznice mogla biti čak i sekundarna u odnosu na kombinaciju infekcije HP-om i hroničnog unošenja glutena kod subjekata osjetljivih na gluten.
S druge strane, predlagan je i obrnuti odnos između HP-a i Celijakije, pri čemu HP čak pruža zaštitu od bolesti Celijakije.
Na jednom većem trogodišnjem istraživanju objavljen 2018g, ispitivanje je radjeno na osobe koje su imale genetsku predispoziciju na celijakicnu bolest HLA ‑ DK2 ili DK8 i koje su u bilo kojem uzrastu konzumirale hranu sa glutenom.
„Ukupno 397 genetski podložnih jedinki (prosečna starost: 37,7 ± 15,3 godine; 86% žena) bilo je ispitano između oktobra 2014. i oktobra 2017.
Bilo je 265 (68%) pacijenata sa dijagnozom celijakične bolesti. Sveukupno, prevalenca infekcije HP je 33% i bila je slična kod pacijenata sa i bez celijakične bolesti (32% prema 36%).
Naše istraživanje nije otkrilo nikakvu značajnu vezu između rizika od H. pilori-ja i Celijakije, čak i uzimajući u obzir druge konfuzije. Što je još važnije, naši nalazi ne podržavaju „zaštitnu“ ulogu infekcije HP protiv celijakije, kao što je ranije objavljeno. Stoga, nema razloga da se izbegne iskorjenjivanje H. pilori-ja i kod subjekta sa genetskom predispozicijom na celijakičnu bolest.“
Eradikciona terapija je tretman lečenja infekcije koji može trajati 7-14 dana, a sastoji se iz dve vrste antibiotika koji ubijaju bakterije i leka koji smanjuje proizvodnju želudačne kiseline i na taj način omogućava zarastanje tkiva, oštećenog usled ove infekcije.
Još uvek nije pronađen nijedan lek kojim bi se pojedinačno izbacila ova bakterija iz organizma.
Nauka i dalje istražuje uloge i povezanost izmedju Celijakije i ove bakterije.
Šta kažu naši lekari na ovoj temi i kakva je situacija u Srbiji na polju nauke, pokrićemo u jednom narednom postu.